Kako razvojne faze po Isaku Adižesu mogu da pomognu tvom malom biznisu?

Sve što se razvija, prolazi kroz neke faze razvoja i promene, pa tako i tvoj mali biznis.

Imala sam tu sreću da je moja profesorica preduzetništva na fakultetu predavala životni ciklus preduzeća po Isaku Adižesu u nekoliko iteracija. Tada sam prvi put čula za njega, a to je bilo pre 15-ak godina. 

Kasnije kada sam se zaposlila, imala sam opet tu sreću da nas je firma u kojoj sam radila, slala na edukacije i treninge u kuću koja predaje i radi po modelu Isaka Adižesa. 

Što bi rekli, baš sam ja jedna srećnica koja je rano o Adižesovom modelu učila. 

Sada, kada samostalno vodim svoj mali biznis, ovaj životni ciklus za mene dobija malo drugačiju i ličniju perspektivu pa ću u ovom tekstu dosta da pojednostavim faze razvoja biznisa. 

Važno je da znamo da je Isak Adižes svoju metodologiju razvio za korporacije i veće sisteme, a ja sam taj model uzela i prilagodila ga malom biznisu i nekom ko samostalno ili uz pomoć malog tima vodi svoj biznis. 

Ko je Isak Adižes?

Vizuelni i tekstualni prikaz biografije Isaka Adižesa je nešto kroz šta vredi proći i pročitati jer čovek je živa inspiracija na svim životnim poljima. 

Ako bih trebala da sažmem njegovu biografiju u svega par rečenica rekla bih sledeće: 

Rođen u Skoplju 1937.godine kao član jevrejske porodice proterane iz Španije. Biva spašen zajedno sa majkom, ocem i dedovima sa očeve strane iz koncentracionog logora kada su svi ostali bili zatvoreni. Španski konzul u Jugoslaviji je saznao da jevrejska zajednica u Makedoniji i dalje govori španski pa je ubedio špansku vladu da im dodeli španske pasoše. Tako Isakov otac prihvata pasoš koji im kasnije pomaže da budu pušteni iz koncentracionog logora, jer je Španija bila saveznik Nemačke. 

Kasnije odlazi u Izrael, a nakon toga i u Ameriku gde školovanjem i usavršavanjem probija svoj put kao profesor, biznis konsultant, govornik i autor skoro 30 objavljenih knjiga na temu organizacione promene i dubljeg psihološkog razumevanja svih faza promene kroz koje prolazi jedna organizacija.

Razvija model korporativnog životnog ciklusa za dijagnostifikovanje organizacionih problema, kao i dobro poznat PAEI model, akronim koji označava Producer, Administrator, Entrepreneur, Integrator, odnosno uloge koje je potrebno razvijati u svakoj organizaciji kako bi ona bila uspešna.  Više o PAEI modelu, u ovom tekstu ga neću obrađivati. 

Ima šestoro dece i živi u Kaliforniji i jedan je od najvećih lidera u oblasti upravljanja promenom i organizacionim razvojem. O njegovom životu možeš guglati i istraživati u beskonačnost i sve što pronađeš može samo da te inspiriše, motiviše i nauči nečemu novom. 

Četiri glavne faze u životnom ciklusu biznisa / organizacije

Teorija životnog ciklusa kaže da se problemi javljaju u predvidivim obrascima i da često imaju zajedničke uzroke. Kao što sama reč životni ciklus kaže – sve se rađa, živi, stari i na kraju umire, a prelazak iz jedne faze u drugu traži određenu promenu i prilagođavanje, suočavanje sa novim problemima, drugačijim situacijama i izazovima.

Faze normalnog životnog ciklusa biznisa su: 

1. Faza udvaranja – period rađanja ideje koji je od presudne važnosti. To je ono kada osetiš da te nešto zove, ali još uvek ti nije jasno šta tačno, kada tačno, kako tačno, kuda tačno, zašto tačno. 

To je potencijalna ideja koja ili će umreti u tvojoj glavi ili će ugledati svetlost dana. Sve što ugleda svetlost može dalje da se razvija i menja. Zovemo je faza udvaranja, jer mi ovde zapravo flertujemo sa idejom u kojoj su moguća dva ishoda. Ili da se zaljubimo ili da odustanemo pre nego što pokušamo.

2. Doba povoja je faza koja je živi dokaz da smo se u ideju zaljubili jer smo preuzeli rizik i spremni smo da radimo. Bojiš se, ali svejedno ideš.

To je period kada smo se zaista pojavili na tržištu i kada kreće prva prodaja. Mi u ovoj fazi još uvek testiramo svoju ideju tako što skupljamo povratne informacije sa tržišta i od ljudi sa kojima počinjemo da radimo. Tako usavršavamo svoj proizvod ili uslugu jer zapravo tako najbolje učimo.

Ja se sećam svog prvog pojavljivanja ali i svoje prve prodaje i tog oduševljenja koji ne želim nikada da zaboravim. Ova faza je puna početnog entuzijazma, ali i nesigurnosti, preispitivanja i prilagođavanja na promenu.

3. GO-GO faza – je faza prvih novčanih priliva (više od jednog) i sve počinje da miriše na „to je to”. Novčani tok postaje stabilniji i mi u ovoj fazi primećujemo samo prilike. Tada već znamo šta tačno i kome tačno nudimo svoje usluge i proizvode.

Ovo je prva faza koja je definitivno plodno polje za prve procedure, procese i metode rada. To je momenat u kojem bi trebalo reagovati i praviti prve radne procese i strukturu oganizacije, ali često za to nemamo vremena niti osećaja da nam tačno sada to treba, pa umesto da tada gradimo prvu strukturu mi radimo iz reaktivnog moda i polako gubimo konzistentnost i usredsređenost što nas kasnije može dovesti do pregorevanja.

To je ona faza kada radiš sve i svašta jer imaš posla, a upravo taj posao te odvlači od dugoročnih ciljeva i planiranja, pa se sve polako pretvara u rešavanje zadataka i aktivnosti sada i odmah. 

4. Adolescencija je ona emotivna faza koja je većini preduzetnika najteža, a to je faza koja traži delegiranje i ovo je zapravo prva turbulentna faza. 

Delegiranje je velika tema i kod nas se često ona svodi na: ma, daj nekom da ti to radi. Ako vodimo biznis onda ne možemo da očekujemo da samo prebacimo tonu zadataka na neku drugu osobu i očekujemo da ih ona uradi tačno onako kako mi zamislimo u vremenu koje odredimo. Obično tražimo sve za juče i da to bude kvaliteta i standarda kakvog smo mi zamislili. 

Poslednjih godina rada ovo je velika tema i kod mene i kod mojih klijenata – kada, kako i kome delegirati ŠTA i kada, kako i koga zaposliti? Delegiranje zahteva puno više rada i na početku tog ciklusa možete očekivati više posla od standardnog, a ne manje samo zato što ste našli nekog da nešto uradi ili radi umesto vas. O tome ću pisati u nekim narednim tekstovima više jer tema zaslužuje više prostora. 

5. Top forma – optimalno stanje u kojem sve dobro funkcioniše. Postoje neke procedure i principi koji su sada već dobro utabani i poznate rutine u vašem modelu rada, planiranja, organizacije i delegiranja. Ciljevi su jasni i strategije se lako kroje. 

Ako imate tim ili saradnike sa kojima radite, ovo je faza u kojoj je njima već dobro jasno šta i kako rade, te imaju mnogo više autonomije u radu u kojem ti ne trebaš da kontrolišeš sve i nadgledaš kao helikopter koji obleće oko njih i njihovih zadataka. 

Ovo je rana top forma, dok je kasna top forma faza u kojoj se polako gubi fleksibilnost i agilnost i prelazi u komfor. Ova faza je proces i traje, nije neko krajnje odredište koje kaže – aha, sad nam je ovako, mora da je to kasna top forma. Kasna top forma se oseća, i ako preuzme kormilo, polako vodi u fazu stabilnosti. 

6. Faza stabilnosti je prva tačka u kojoj kreće starenje i gde se fleksibilnost već uveliko izgubila. Vlada strah od inovacija, kreativnosti i svega što nije sigurni dobitak. 

Iako je tvoj biznis na tržištu već dobro poznat brend koji živi od stare slave i uspeha, sve što u ovoj fazi postoji je isto što je postajalo i pre nekoliko godina i samo se ponavlja. Ovo je faza u kojem stalno prodajemo isto, staro i već dobro poznato i utabano. Klijentima može da donosi vrednost, ali nama postaje dosadno do bola, jer radimo isključivo repeticiju nečega što je nekada donelo uspeh, ali sada oduzima radost. 

7. Aristokratija – period prvih osetnih posledica zbog manjka fleksibilnosti i agilnosti. Sve se vrti oko toga šta se radi zaboravljajući zašto se radi i osluškujući kako se radi. 

Ovo je faza u kojoj ljudi odlaze od nas, što zaposleni, što klijenti. Novac polako presušuje, a strategija dizanja cena postaje jedina jer u ovoj fazi ponovo radimo iz straha. Orjentisani samo od ciljeva, a ne prema ciljevima. Strah od napuštanja, strah od gubitka, strah od bilo kakve promene i inovacije i novih pokušaja počinje da se širi kao zaraza.

8. I na kraju, birokratija i smrt – to je period u kojem su svi drugi krivi i tu se najviše energije i resursa troši – pronaći krivca. Smrt nastupa kada više niko nije zainteresovan da biznis preživi, ni zaposleni, ni klijenti, a ni sam vlasnik. Ovo je faza u kojoj je kraj – nema životne radosti ni pokretanja već jednostavno prihvatanje da je kraj. 

Ipak, svaki put kada nešto umre, nešto se i rodi. Nije svaki kraj nešto nužno loše, jer ako kraj posmatramo kao novi početak, priča postaje živa. Ove faze su vrlo isprepletene, nije nužno da svaki biznis kroz njih prođe, nije nužno ni da prođe ovim redosledom. 

Biznis je živa stvar i naravno da neke ponude vremenom umiru, druge se rađaju. Naravno da ćemo prerasti neku ciljnu grupu i početi da se obraćamo drugoj. Naravno da ćemo se prilagođavati promenama, a ne odustajati od svojih namera. Naravno da ćemo sarađivati sa ljudima, ulaziti u manje ili veće nesporazume, rešiti ih ili ne. Na kraju dana, zato se zove životni ciklus jer nešto se rađa, živi, menja, prilagođava i na kraju umire. 

Za mene je najveće otkriće da ovaj čovek, Isak Adižes, na Univerzitetu predaje predmet koji se zove slobodno vreme i da liderima prvo traži da mu pokažu rokovnik i kalendar, jer ako u kalendaru i rokovniku nema slobodnog mesta, to je prvi znak da nešto ne radimo dobro. 

Njegove priče o liderstvu, upravljanju organizacionom promenom i životnom ciklusu su inspirativne i primenljive, ne samo na biznis, već i na život jer na kraju dana, jedino što je sigurno u ovom svetu je promena. 

“Neki ljudi imaju nešto važno da kažu, dok neki ljudi moraju nešto da kažu. Izbegavajte drugu grupu.”

“Ako imate probleme, nemojte da brinete. To znači da ste u dobrom društvu, među živima. Ako mislite da je sve u redu, onda je vaš glavni problem što niste svesni svojih problema.”

Isak Adižes