Šta je zdrava produktivnost?

Produktivnost zavisi od toga koliko dobro i zrelo razumemo svoje prioritete. Kada ih dobro razumemo potrebno je da ih dobro i izvršavamo, a za to trebamo snagu volje – mišić koji vežbamo i koji treba da proširimo. Isto kao i bilo koja druga fizička vežba, snaga volje je mentalna vežba koja zahteva trening. 

Neka standardna, da ne kažem staromodna, definicija produktivnosti kaže da je produktivnost naša sposobnost da budemo efikasni i završavamo zadatke koji nas pomeraju ka našim ciljevima. 

Ne mogu se u potpunosti složiti sa tim, a evo i zašto. 

Sama reč produktivnost nikada nije ni bila namenjena da opisuje rad ljudi već rad sistema u industriji. 

Pojavila se zajedno sa automobilskom industrijom još 1940-ih godina kada je Henry Ford, poznati industrijalac 20.veka doneo pojam pokretne trake, prvi automobil dostupan za široke narodne mase i tako ušao u istoriju. 

Shvatio je da ljudi koji rade u pogonu proizvodnje i na pokretnoj traci nakon 8 sati intenzivnog rada postaju umorni, iscrpljeni, dekoncentrisani i skloni pravljenju grešaka koje su skuplje od bilo kakvog nerada. On uvodi osmočasovno radno vreme i standard od četrdesetočasovne radne nedelje. Druge industrije usvajaju ovaj model i tako on postaje globalni standard. Ovo je prva stvar koju moramo da razumemo kada je sama reč produktivnost u pitanju – efektivnost produktivnog napora u industriji merena u smislu stope output-a po jedinici input-a.

Do dan danas niko nije doveo u pitanje ni ovakav standard ni ovakvu definiciju, a današnji svet se i te kako promenio – od pokretne trake do veštačke inteligencije, holograma i globalne digitalizacije. 

Koja je glavna smetnja većoj produktivnosti?

Kada bih morala da izaberem jednog tihog ubicu produktivnosti koji je ujedno i najveći razlog zbog kojeg odlažemo stvari u životu i ne preduzimamo akcije, to bi bio naše Veličanstvo Mozak i njegova neopisiva želja da nas zaštiti. 

Od onog pećinskog čoveka koji strepi za svoj život svaki put kada izađe u divljinu da lovi ne bi li preživeo, mozak je prosto podešen da nas zaštiti i sačuva. 

Danas ne živimo baš u pećinama i ne lovimo hranu harpunima u divljini, ali mozak i dalje upozorava na potencijalnu opasnost – strah od nepoznatog, strah od greške, strah od neuspeha, strah od osude, strah od ismejavanja, strah od nekompetentnosti. Mozgu je to isto kao i medved koji se sprema da nas napadne. 

Strah je strah. 

Važno je razumeti sopstveni mozak jer ne moramo biti neuronaučnici da bismo shvatili da smo svi biološki podešeni tako da prirodno izbegavamo sve što je van naše zone poznatog. Upravo zbog ovog odlažemo mnoge vredne stvari u životu a onda sebe osuđujemo kako smo lenji, neorganizovani, spori, nesposobni a zapravo naš mozak samo radi svoj posao besprekorno dobro – štiti nas. To što smo nešto vremenski odložili ne znači da taj zadatak nije u našoj glavi. Otuda preplavljenost u mislima a od rezultata ni traga jer je akcija odložena.

Kažu da je strah od javnog govora kod većine ljudi veći nego strah od smrti što praktično znači da bismo radije bili u kovčegu nego da na pozornici držimo govor pred ljudima.

Idemo jako – hustle, hustle! Ili ipak NE?

Iscrpljenost je možda nekada bila statusni simbol uspešnosti – što više radim, ja više vredim. 

Što sam više zauzeta, to sam više uspešna. 

Mnogo je besmislenih definicija koje smo tako olako prihvatili i ako produktivnost posmatramo tako, onda smo napravili veliku štetu ne samo sebi, već i celom društvu jer ovaj koncept je postao zarazan. 

Mnogo sam radila – ja vredim. 

Nisam ništa radila – ja sam lenja i bezvredna.

Mnogi od nas naporno rade kako bi nastavili da osvajaju neke bedževe uspešnosti od strane naših šefova, kolega, partnera, prijatelja, saradnika, društva u celini. Priznanje, pohvale, impresivni klijenti, materijalni status i status na društvenim mrežama postali su markeri uspeha i znak da smo neko. Došlo je vreme da redefinišemo definicije i metrike uspešnosti. 

Ponekad je ono što ne radimo, jednako važno kao i ono što radimo. 

Produktivnost je naša sposobnost da radimo ono što nas najviše čini živim jer samo takav rad, koji je smislen i potpuno usklađen sa našim vrednostima, nam obnavlja energiju. Produktivnost je naš osećaj zadovoljstva dok radimo, a ne samo osećaj koji imamo kada posao uradimo.

Burnout sindrom

Kao trener za razvoj timova visokih performansi, mnogo mi je važno da svoje timove najpre edukujem, a kasnije i treniram ka zdravoj, holističkoj produktivnosti jer burnout je doživeo ekspanziju sa početkom pandemije i klasifikovan je oficijalno od strane svetske zdravstvene organizacije kao bolest. Pregorevanje od rada ili burnout nema nikakve veze sa motivacijom, već nedostatkom kapaciteta. Živimo u svetu gde postoji više zanimljivih ljudi i projekata nego sati u danu – naš entuzijazam je neograničen, ali nažalost naše vreme nije. 

„Daj sve od sebe” je opasna izjava i nažalost veliki uzročnik toksične produktivnosti. 

Razmisli malo, ako daš sve od sebe, šta će onda ostati tebi? 

Mislimo o onome što govorimo, dati sve od sebe nije isto što i dati sve za sebe. 

Važno je da redovno pritiskamo dugme za pauzu i sagledamo iz meta pozicije kuda mi to idemo i koji put biramo da tamo i stignemo?

Često ljudi upadnu u zamku lažnog osećaja produktivnosti – misle da idu nekud, a ustvari samo postaju efikasniji da se vrte u krug. 

Nema produktivnosti bez planiranja, vođenja dnevnika, samorefleksije, pauze, odmora, zabave, radosti i smislenosti u radu. 

Radi ono što umeš, onim što imaš, tamo gde sada jesi. 

Bez fokusa, svaka produktivnost je izmišljena. 

Tvoj fokus određuje tvoju realnost.

Na šta usmeriš pažnju, to raste. 

Imaš fokus, a ne fokuse i zato možeš biti fokusirana samo na jednu stvar u datoj jedinici vremena, a to vreme je uvek u sadašnjem trenutku. Fokus postoji samo u sadašnjosti i samo takav fokus pravi rezultat. 

Problem je što pažnju usmeravamo na pogrešne stvari pa nas pogrešne stvari preplavljuju i mi završimo u pogrešnom stanju – lošem stanju.

Kako izgraditi zdraviji odnos prema radu?

Delim sa tobom 3 načina kako možeš da pomogneš sebi i izgradiš zdraviji odnos prema radu. 

1. Distrakcija

Distrakcija je sve što povremeno okupira našu mentalnu energiju i skreće nam pažnju sa pravog problema na mnogo manje važne i lakše stvari, a na šta usmeriš pažnju to raste. Lična produktivnost zavisi od naše kognitivne energije i mentalne agilnosti što zapravo znači od naše sposobnosti da odaberemo pravi zadatak na kojem radimo, dakle jasan odabir prioriteta, usmerimo pažnju i fokus na taj zadatak tako što ga obavljamo sa lakoćom u konzistentnom ritmu, dok sve ostalo čeka. 

Svet u kojem živimo projektovan je sa namerom da nam umanji fokus, ne zato što ima nešto protiv nas već zato što želi mnogo za sebe – tako se pravi novac. 

Prosečna osoba proveri svoj telefon 150 puta na dan i taj broj je rezultat kompuslivnog ponašanja koji stvara socijalnu zavisnost kod pojedinca. 

Društvene mreže su najveća distrakcija produktivnosti jer su stvorene i kreirane na sistemu instant nagrade koji naš mozak jako voli. Dopamin igra glavnu ulogu u motivisanju ponašanja i oslobađa se svaki put kada imamo uspešne društvene interakcije. Svaka spoljašnja validacija bilo porukom u inboxu, lajkom ili komentarom čini da se mala doza dopamina oslobodi u trenutku. Mozak voli da ponavlja sve što luči dopamin pa tako proveravanje društvenih mreža polako postaje nesvesna i kompulsivna radnja koju činimo. 

Ograniči sebi vreme koje provodiš na mrežama i neka to bude vreme kada zapravo imaš najmanje energije u danu. Biraj da započneš jutro sa čitanjem svega par stranica knjige ili slušanja nekog podkasta ili meditacije, a društvene mreže ostavi za kraj, kada je energija već na minimalnom nivou jer će ti taj skok dopamina tada i trebati. Kada naviknemo mozak da svako malo dobija dozu dopamina mi zapravo stvaramo zavisnost od socijalne interakcije, oduzimamo sebi moć fokusa i pažnju umeravamo na ono što nas dugoročno odvlači od naših ciljeva i prioriteta. 

Ako si tip koji koristi aplikacije za sve, evo jedne koju preporučujem jer je plemenita. Zove se Forest i omogućava ti da svojom koncentracijom zasadiš jedno drvo negde u svetu. Pomaže ti da prevaziđeš zavisnost od telefona tako što sama podesiš vreme koje želiš da uložiš u rad, od tog trenutka posadila si seme od kojeg će izrasti drvo. Ako u međuvremenu uzmeš telefon pre isteka vremena, ubila si jedno drvo. Možeš zaraditi kredite tako što ne koristiš svoj telefon i time zasadiš pravo drvo negde u svetu. 

Nestani sa mreža jednom godišnje barem na 30 dana. Izaberi mesec u godini kada te nema na društvenim mrežama, ni da gledaš i pratiš šta drugi rade, ni da objavljuješ. Obećavam ti da svet neće stati, a i ti ćeš preživeti, da ne kažem oživeti.

2. Plan je ništa ali planiranje je sve. 

Ovo zna svaki agilni tim – nije moć u imenici već u glagolu. 

Koje alate koristiš za planiranje je zapravo nevažno. Ja i dalje to radim na staromodan način. Nema tog alata koji može da mi zameni olovku i papir. Kad mi je na papiru jasno, jasno je i mom kalendaru i project management alatu koji koristim (trello). O upravljanju vremenom sam pisala, a o planiranju imam samo jedan savet zlata vredan – ako sama ne isplaniraš svoj dan, neko drugi će to uraditi za tebe. 

Bila sam tamo, probala i uopšte mi se nije svidelo. Zato, papir u ruke i kreni od vizije i ciljeva. Treba ti velika slika da bi razumela sebe, svoje potrebe, svoj kapacitet i svoje mogućnosti u trenutnoj fazi života. 

Kapaciteti i mogućnosti su promenljiva u jednačini planiranja i zato nije moć u planu već u planiranju – redovna inspekcija i adaptacija. Biti agilan i prilagodljiv je veština 21.veka. 

Evo kako sitno planiranje izgleda: 

Postavi mesečni cilj i podeli ga na četiri sedmice. Odredi zadatak za svaku sedmicu koji doprinosi tvom mesečnom cilju. Sada taj veći zadatak podeli na konkretne akcije koje ćeš preuzeti svaki dan. Mnogi planiraju zadatke za svih 7 dana u sedmici ne uzimajući u obzir svoju dušu, odmor i kapacitet kojim raspolažu u trenutnoj fazi života. 

Zato pravi zadatake od kojih ti nije muka da ih radiš i koje možeš da uradiš u jednom danu. 

E toliko moraju da budu mali. 

Koristi logički blok i kreativni blok odvojeno i podeli svoje zadatke na analitičke, logičke i statističke sa jedne strane, a sa druge na kreativne, emocionalne i inovativne koje treba da obaviš. Daj svom mozgu jasne smernice kada se u toku dana baviš analitikom, a kada kreativom i nema otpornosti jer mozak voli jasnoću. 

Jedno od pitanja koje možeš postaviti sebi svaki dan je: koji je to najmanji korak koji mogu danas da preduzmem, a koji me svesno pomera ka mom cilju? 

Fokus je uvek na danas. Imaš plan za ceo mesec, ali dekomponovala si ga na sedmice. Imaš plan za ovu sedmicu, ali raščlanila si ga na dane. Imaš plan za danas – to je jedini plan koji treba da pratiš. 

Mesečni plan revidiraš jednom sedmično, sedmični plan jednom dnevno, a dnevni plan više puta u toku dana. Glava služi da kreira ideje, a ne da ih skladišti u glavi. Nabavi svesku, olovku i sticky notes. Mozak će ti biti zahvalan.

3. Mesto kreativne inkubacije 

Divna Brene Brown je davno napisala da ako želimo živeti punim srcem, moramo vrlo svesno da kultivišemo san i igru, oslobodimo se iscrpljenosti kao statusnog simbola, a produktivnosti kao samovrednovanja. Ne samo da se slažem sa ovom izjavom već je i živim. Posao koji radimo ne sme da nas guši i pritiska. Mi smo vođeni smislom i ako ne pronalazimo smisao u onome što radimo to je kao da smo se osudili na sporo samoubistvo. Niko nije rekao da posao koji toliko volimo ne sadrži neke elemente koje manje volimo i koji nam se manje rade, ali ako smo vođeni smislom onda ni takvi zadaci nisu teški, samo su smarački 🙂 

Napravi svoj spisak smisla, igre i radosti i vidi kako ove elemente možeš da uneseš u posao kojim se baviš. Ako uzmeš jedan list papira, podeliš na pola i na jednoj strani ispišeš sve svoje ciljeve, a na drugoj sve sastojke smisla i radosti možda ćeš se iznenaditi da se ova dva spiska ne poklapaju. 

Naša je odgovornost da ih poklopimo jer šta je Život ako u njemu Radosti nema. 

Gorivo za ličnu produktivnost je naša energija – životno gorivo koje čini da u našem životu sve postane moguće. 

Punimo se na igru, radost, smisao i smeh a opet 80% naše planete tvrdi da je suprotnost igri rad. Kamo sreće da je tako. Suprotnost igri je depresija. Tamo gde nema elemenata igre, zabave i radosti ima potencijala za razvoj ove opake bolesti. 

Pun potencijal niko od nas ne može da dostigne ako smo umorni, pod stresom ili u haosu sa beskonačnim to-do listama.  

Kreativnost je ono što produžava naš dan, produktivnost je ono što sužava naš dan. U kreativnosti nema to-do liste. Ako se ne igramo sa onim što imamo na raspolaganju, kako možemo naći uživanje u svakodnevnom životu? 

Zato produktivnost moramo posmatrati holistički.

Ne postoji običan dan. 

Postoji dan u kojem sam živela. Nema tu ništa obično. 

Ako ti se ikada dogodi da sebe u budućnosti prozoveš kako danas nisi ništa uradila i nisi bila produktivna, seti se da si danas živela – a od svih naših zanimanja ovo je najsvetije i najvažnije zanimanje koje imamo, i vala mora biti zanimljivo – zato se zove zanimanje.