Perfekcionizam i agilnost u biznisu

Bez obzira na naše obrasce ponašanja u prošlosti, mi uvek možemo izabrati da se ponašamo drugačije u sadašnjosti i da svesno donosimo odluke u kojima ne dozvoljavamo perfekcionizmu da nas kontroliše. 

Ovako probijamo sopstvene granice i dozvoljavamo sebi da uživamo u kreativnom procesu. 

Perfekcionizam je ponašanje koje karakteriše individualna težnja ka besprekornosti, postavljanje preterano visokih standarda performansi praćeno preterano kritičnim samoocenjivanjem, ali i zabrinutošću u vezi sa tuđim ocenjivanjem. 

To je sklonost pojedinca da sve što je manje od savršenstva, zapravo smatra neprihvatljivim. 

Bez obzira da li govorimo o perfekcionizmu usmerenom ka sebi ili drugima, on je svakako najbolji način da sebi zamerimo što ne ispunjavamo imaginarne standarde ili da isto to zameramo drugima. 

Perfekcionizam je sklonost da sebi postavljamo nerealne ciljeve, i da se onda vešto krijemo iza izgovora da su naši ciljevi za nas nemogući. 

I samo da se razumemo, perfekcionisti su sjajni, da ne kažem perfektni u postavljanju ciljeva ali ne i u istrajavanju akcija koji vode do postizanja ciljeva.

Dosta je literature i sadržaja posvećeno temi perfekcionizma, ipak čini mi se da perfekcionizam uvek doživljavamo vrlo negativno, a zapravo postoji i dobra strana perfekcionizma. 

U ovom tekstu želim pomalo da stanem u odbranu svima koji su sebi zalepili ovu etiketu, pravedno ili nepravedno, i da obradim ovu temu iz ugla u kojem možete za sebe pronaći inspiraciju, motivaciju, ohrabrenje i opipljive načine kako da se sprijateljite sa svojim perfekcionizmom u biznisu. Rešenje se zove agilnost. 

„Ja sam perfekcionista!”

Cela Ti ili…? 

Šta to tačno znači kada sebe nazovemo baš tako – ja sam perfekcionista. 

Kada celu sebe obeležimo i okarakterišemo kao „ja sam perfekcionista” tada ne ostavljamo ni najmanje prostora da budemo još nešto, nešto drugo. 

Agilnost nas uči da nije sve tako crno i belo i da naša sklonost perfekcionizmu nije ono što određuje naš identitet. 

Umesto da sebi stalno ponavljamo i celovito sebe etiketiramo – ja sam perfekcionista – trebali bismo najpre razmisliti da li je to zaista istina. 

Nisam ja cela perfekcionista, ali deo mene jeste. Kada ovako predstavimo stvari onda je lakše i da identifikujemo koji je to tačno deo i da se njime pozabavimo. 

Volim da kažem da je agilnost prirodan lek za perfekcionizam. Od perfekcionizma ne pate samo pojedinici već i timovi i imala sam bezbroj prilika da sretnem ovo u svom radu. 

Agilnost nas uči koliko su greške neophodne za vlastiti rast i razvoj, ali i za napredak našeg biznisa , posla koji obavljamo lli projekta na kojem radimo. 

Kao što je Elizabeth Gilbert rekla: perfekcionizam nije ništa drugo već prerušeni strah u dobrim cipelama. I zaista jeste tako. 

Perfekcionizam je kada sami sebi oduzmemo pravo da pogrešimo a kada to uradimo mi smo sebi direktno uskratili pravo i da napredujemo. 

Napredak je vrlo jednostavan, a perfekcionizam je izuzetno naporan. 

Napredak nas motiviše da se i dalje krećemo napred, a perfekcionizam nas umara. 

Napredak je agilan i fleksibilan, a perfekcionizam rigidan i krut. 

Napredak je vremenski ograničen, a perfekcionizam beskrajan. 

Napredak je sloboda, a perfekcionizam zatočeništvo. 

To savršenstvo kojem težimo je samo mit, a mi smo ljudi. Valja živeti kao čovek, a ne kao mitsko biće. 

Perfektno nije isto što i perfekcionizam 

Na jednom predavanju sam nedavno čula pitanje: Koliko ljudi dostigne svoj pun potencijal pre nego što odu sa ovog sveta? 

Odgovor je nula. 

Potencijal je beskonačan, nema limit i dok smo živi mi razvijamo sposobnosti koje nam pomažu da iskusimo svoj pun potencijal. 

Kada nešto radimo i rad okarakterišemo kao perfektan to nema nikakve veze sa tim da smo mi perfekcionisti. 

Ranije smo smatrali da je perfekcionizam neka super vrlina pa smo ga čak i u CV stavljali kada bismo nabrajali svoje super moći. Danas znamo da biti perfekcionista i nije baš za pohvalu, ali kada sebe dobro poznajemo onda ni taj perfekcionizam nije tako strašan – tačno znamo šta sa njim korisno možemo da uradimo. 

Pa tako, ljudi skloni perfekcionizmu imaju izuzetne organizacione sposobnosti i istančano oko za detalje, krajnji rezultat znaju dodatno da ispoliraju, i vrlo često vide ono što drugi ne vide, posvećeni su i ne oslanjaju se isključivo na motivaciju u radu a kvalitet u radu im je izuzetno važan. 

Da, postoji i onda druga strana medalje gde preterana sklonost ka perfekcionizmu vodi ka radoholičarstvu, iscrpljenosti i nezadovoljstvu, ali ovaj tekst nije usmeren ka toj strani medalje. 

Bilo da radite na nekom projektu, počinjete nešto novo ili završavate nešto staro, ovo su neke od glavnih prepreka u poslu koje perfekcionizam nosi sa sobom. Svaki problem ima svoje rešenje, a agilnost je jedan od najlepših načina da prigrlite svoj perfekcionizam i iz njega izvučete najbolje. 

Zaglavljena na startu

Ovakav perfekcionizam nam ne dozvoljava ni da započnemo nove stvari jer tražimo idealan momenat, idealan trenutak, idealne alate, ljude, okruženje, i slično. Izgovori koji se najčešće koriste su: nisam spremna, sada nije pravi momenat, nemam jasan plan kako ću to sve da organizujem i optimizujem, ne bih ni da započinjem jer šta ako ne uspe. 

Koliko se samo dobrih stvari na ovom svetu nije dogodilo jer se nismo usudili da ih započnemo, a nismo ih započeli jer smo strepeli od toga kako će se završiti.  

Rezultat ovakvog perfekcionizma je vrlo često odlaganje, (prokrastinacija i perfekcionizam idu ruku pod ruku) i krivica zbog odlaganja. 

I baš kao što su ljudi skloni perfekcionizumu odlični u postavljanju ciljeva tako su i ljudi koji stalno odlažu zapravo jedni od najvrednijih ljudi, samo nažalost rade na pogrešnim stvarima, dok onaj jedan glavni, veliki, najveći uspešno odlažu.

Sa druge strane medalje, ono čemu nas agilnost uči jeste to da znamo da idealan trenutak ne postoji i da zapravo svaki trenutak može biti idealan. 

Jedna od popularnih objava, sada već i floskula koja se nestvarno mnogo vrti na mrežama je: kreni i kada nisi spremna. 

Istina, kreni i kad nisi spremna jer nikada nećeš biti spremna. 

Međutim, ljudima koji su skloni perfekcionizmu ovo može zvučati užasavajuće jer nespremnost je nešto što ima negativnu konotaciju za njih. U radu sa klijentima (a i sa sobom), shvatila sam da kreni i kada nisi spremna ima svoju lepšu verziju:

u ovom trenutku ja sam spremna najbolje što mogu biti i baš tako i toliko spremna – krećem.

U slučaju perfekcionizma i prokrastinacije velika je verovatnoća da je će ti ova druga izjava biti bliža srcu, a i pameti. 

Važno je da za sebe uvek biramo misli koje nam služe, a strah od započinjanja je opipljivi dokaz da možemo još da porastemo.

Zar nije to divno?

Izgubljena u sredini

Započela si, ali si se izgubila u detaljima. Ovo je tipičan primer u kojem same sebe sabotiramo ponovnim ispitivanjem i prepitivanjem svakog detalja. Umesto da sebi damo dozvolu da najpre napravimo draft verziju u svoj svojoj nesavršenosti, a tek onda da unapređujemo, od sebe očekujemo da sve ispadne besprekorno već iz prvog puta. Tipično ponašanje u ovoj fazi je preispitivanje detalja, sakupljanje još informacija o temi na kojoj radimo i ulaganje dosta vremena u dodatno istraživanje, testiranje, proveravanje, premišljanje dok nam rezultati izostaju.  

Ovo je bio moj problem tokom doktorskih studija. Beskrajno sam se vrtela u sakupljanje i iščitavanje naučnih radova i nikada nije bilo dovoljno. Dok su moje kolege već uveliko radile na svojim radovima ja sam i dalje čitala tuđa, podvlačila, zaokruživala i pravila još foldera za njihovo skladištenje. Nisam znala kada da stanem. Istraživanje literature je za mene bio beskonačan proces.

Više informacija je korisno samo u slučaju kada nam pomaže da lakše i brže donosimo odluke, što kod mene nije bio slučaj, te više izbora vrlo često znači manje zadovoljstva.

Ovakve situacije nas lagano uvode u stanje preplavljenosti jer zbog količine informacija, podataka, znanja i slično, teško nam je da pronađemo fokus i da suzimo mogućnosti, a samim tim i da donosimo odluke. 

Jedna od revolucionarnih lekcija tokom doktorskih studija i mog istraživačkog rada jeste to što sam naučila da

dovoljno nikada nije stvar kvantiteta već isključivo stvar odluke. Dovoljno je kada ja odlučim da je dovoljno.

Evo kako agilnost može da ti pomogne u ovome: 

Definiši smislene, opipljive i jasne krajnje rezultate. Ne moraju biti megalomanski jer poenta i jeste da imaš više manjih smislenih rezultata čijim ćeš spajanjem realizovati svoj cilj. 

Kada to imaš, pojasni sebi međukorake između njih. 

Ovo je potpuno agilni pristup i u timskom radu se vrlo često koristi nešto što zovemo Definition of Done – ili definicija gotovog. To je jasna i tačno definisana lista koja pospešuje transparentost u radu bilo da radiš u timu ili sama, i jasan je indikator koji nas usmerava u pravom smeru, ka završenom a ne savršenom rezultatu.

Done is better than perfect!

Saznanje kada smo gotovi uokviruje posao koji se mora preduzeti da bi se tamo došlo.  

Ovakvim pristupom u radu dozvoljavamo sebi vežbanje fokusa, sužavanje izbora, kontrolu distrakcije i donošenje odluka kada je dovoljno. 

Ovaj inkrementalni i iterativni pristup je odličan način da ti upravljaš svojim perfekcionizmom, a ne on tobom. 

Ako perfekcionizam držimo pod kontrolom on može postati efikasan jer poenta nikada nije bila da uradimo sve savršeno odjednom, već da uradimo pravu količinu dovoljno dobro i onda da to ponovimo.

Odbijam da završim

Ukoliko i dalje razmišljaš šta sve može da se poboljša, redefiniše, promeni ili doda, znači da nije gotovo, i ovde ti definicija gotovog može biti od velike pomoći. 

Posao je gotov onog trenutka kada je u tvojoj glavi i tvom telu mir bez obzira na saznanje da je moglo drugačije ili bolje. To saznanje koristimo za buduće poslove. Zato je definicija gotovog sjajan način da sebe oslobodiš bespotrebnog preispitivanja i odbijanja da posao privedeš kraju. 

Osećaj da je moglo drugačije i bolje je stvaran, ali pitanje je iz koje pozicije to sebi govorimo. Da, sa ovim saznanjem sada sigurna sam da sam prošlogodišnji projekat mogla uraditi bolje. Takve lekcije su od neprocenjivog značaja za buduće projekte i poslove. Ne možemo znati da li nešto može bolje ili drugačije ako to nismo iskustveno probali i testirali. U suprotnom radimo samo i isključivo iz tačke pretpostavke i imaginarnog preispitivanja.

Mi često zaboravimo da na putu i u samom procesu učimo, rastemo i razvijamo se. Naravno da na kraju projekta imamo više znanja i saznanja isto kao što na početku projekta imamo najmanje.

Kada ovo koristimo protiv sebe onda sebi uskraćujemo pravo da uživamo u rezultatima svoga rada jer nikada nije dovoljno dobro i uvek je moglo biti bolje. 

Strah od završetka je takođe povezan sa strahom od povratne informacije. 

Ljudi koji su skloni perfekcionizmu imaju tendenciju da napravljene greške tumače kao da su oni greška, a zapravo niko od nas nije pogrešan ali smo svi mi pogrešivi. 

Ako nam neko ukaže na grešku, ima drugačije mišljenje ili viđenje od nas, pomene nešto što smo izostavili, zaboravili ili isključili i ima bilo šta osim neverovatno pozitivnih stvari da kaže o našem delu, mi se osećamo neuspešno a često i osramoćeno jer brinemo i da je naša stručnost dovedena u pitanje. 

Ono što nas agilnost uči jeste da istinski cenimo povratnu informaciju (ukoliko osoba koja nam daje povratnu informaciju zaista to ume i da čini ali to je neka druga tema) jer nam pomaže da testiramo i usavršimo svoj rad. 

Mogu da se slažem, a mogu i da se ne slažem sa povratnom informacijom i ja biram kako ću na nju odgovoriti – ne moj perfekcionizam, ne moj ego. 

Svesna sam da ako nikada ne razmislim i ne promislim o povratnim informacijama koje dobijam, postoji verovatnoća da ću propustiti nešto zaista divno. Moj se rad poboljšava i moj svet se proširuje kroz doprinos drugih i ovo je nešto što trebamo sebe stalno podsećati, pogotovo ako imamo poteškoće u primanju „nesavršenog” feedback-a. 

Zapamti, nisi ti cela perfekcionista i tvoj perfekcionizam ima i svoju svetlu stanu. Sve dok ti upravljaš njime, on će raditi za tebe a ne obrnuto. 

Na slici dole, Liz je sjajno ilustrovala perfekcionizam (gornji deo slike) i agilnost (donji deo slike).

I za kraj, ostavljam malu komparativnu analizu perfekcionizma i agilnosti. 

Perfekcionizam je strah od greške.
Agilnost je spremnost da se uči i raste iz greške.

Perfekcionizam je odlaganje rezultata.
Agilnost je kreiranje rezultata sa onima što trenutno imaš na raspolaganju.

Perfekcionizam je svako tvoje DA, ali…
Agilnost je svako tvoje DA, i…

Perfekcionizam je fokus na stvari koje bi mogle da ne rade.
Agilnost je fokus na stvari koje trenutno rade.

Perfekcionizam je pogled koliko daleko moraš ići.
Agilnost je pogled na mesto do kojeg si stigla.

Perfekcionizam je strah da nešto započneš.
Agilnost je kontinuirani proces u kojem unapređuješ započeto.

Perfekcionizam je glas koji vrišti da sve mora odjednom.
Agilnost je glas koji šapuće: kako su divni ovi koraci – jedan po jedan.

Perfekcionizam je opreznost da ne pogrešimo.
Agilnost je svesnost da svi grešimo češće nego što bismo želeli da priznamo.

Perfekcionizam kaže: ne znam dovoljno.
Agilnost kaže: važnije je kako razmišljam, a ne koliko znam.

I za kraj ostaviću vas sa rečima mog omiljenog organizacionog psihologa Adama Granta koji kaže da ako nas to što smo pogrešili redovno vodi do ispravnog odgovora, onda iskustvo pravljenja greške samo po sebi može biti radosno.